Rad na mapiranju pešačko-biciklističkih staza u dolini reke Tamiš predstavljao je izazov u pogledu strukturiranja zona u kojima se etapno može odvijati šetnja ili vožnja biciklom sa mogućnošću da se pored fitičke aktivnosti i doživi priroda u svim svojim ekološkim aspektima.
Obzirom na ekološki karakter Projekta i cilj da se od doline reke Tamiš formira novi ekološki, turistički proizvod dostupan domaćim i inostranim turistima u analizi su prednost dobile staze koje nisu asfaltirane i ne idu kroz naseljene sredine (uglavnom) kako bi doživljaj potencijalnog šetača/bicikliste kao korisnika ekoturističkog proizvoda bio potpun.
Zbog karakteristikaa reke Tamiš koja, kao tipična ravničarska voda sa malim nagibom u svom toku mnogo meandrira i stvara brojne rukavce, mrtve tokove, zabarena područja i slične pojavne oblike ravničarskih voda a zbog bezbednosti potencijalnih korisnika akcenat je bio na korišćenju postojećih odbrambenih nasipa uz Tamiš (gde postoje). Kako su oni pravljeni u zonama gde je Tamiš ranije plavio “mreža” staza koje se mogu koristiti je raznolika i različite koncentracije i dužine. Ali upravo takav njihov karakter dozvoljava svojevrsno turističko “povezivanje” naselja duž toka i mogućnost planiranja obilaska različitih kulturno-istorijskih celina što je veoma bitno za potencijalnog turistu.
Nivo uređenosti staza je takođe bitan za potencijalne korisnike. Teorijski opisi karaktera i interesovanja prosečnog avanturističkog turiste koji radije obilazi neuređene i “divlje” sredine u kojima ima bolji kontakt sa prirodom i u kojima se bolje oseća se potpuno uklapaju sa nivoom uređenosti obaloutvrda koje su, uglavnom, planirane u ovoj analizi. Zatravljene, ne preterano uređivane, okružene visokim rastinjem, savršeno se uklapaju u profil destinacija koje eko turisti vole da obilaze. Kako se naseljene sredine nalaze blizu ili na samoj obali reke Tamiš, to je još jedan argument koji povećava njihovu atraktivnost, jer im daje mogućnost da, osim doživljaja prirode, imaju i saznajni karakter putovanja.
Karakteristike staza takođe, determinišu i način njihovog korišćenja od strane bicilkista. I te mogućnosti su, takođe, u skladu sa osnovnim, teorijskim principima avanturističkog turizma a to su što prirodniji tereni, uložen fizički napor u toku boravka, ali i mogućnost da se, osim same vožnje, na putovanju i nešto novo nauči o području koje posećujete. Na stazama analiziranim u ovom mapiranju predviđena je vožnja biciklova sa širim gumama, takozvanih terenskih mauntinbajkova koji vozačima daju mogućnost da lakše savladavaju postojeće neravnine i eventualne manje, vodom nakvašene delove staza. Takva vožnja će pričinjavati zadovoljstvo korisnika i pružati im i mogućnost fizičkog izazova u vožnji čak i na ovakvom ravnom terenu koji po svojim karakteristikama za njih sam po sebi nije izazovan kao vožnja po brdovitim i planinskim predelima.
Dolina reke Tamiš u delu toka u Srbiji podeljena je na nekoliko zona kako bi se u nekoj, budućoj turističkoj ponudi, mogla lakše oblikovati u celine koje bi se mogle konzumirati u nekoj dnevnoj ili vikend poseti koje, u današnjoj turističkoj ponudi, preovladavaju.
Ovo, svakako, ne znači da je jedini način obilaska vikend i jednodnevna poseta, već je takva podela urađena kako bi se buduća segmentacija što više prilagodila potencijalnim korisnicima koji vode brz život, uvek su u nedostatku vremena, žele da u kratkom vremenu zadovolje svoje potrebe za fizičkim naporom i uživanjem u netaknutoj prirodi i nauče nešto novo o regionu, gradu, selu …koji posećuju.
Podela na zone je uslovna i zbog činjenice da su neke od staza prilično duge (preko 40 km) pa će se svako ko želi da ih savlada pešačenjem morati da prođe kroz više zona, i da prenoći u nekom od mesta koja se nalaze na njihovom putu.Podela je napravljena prvenstveno za takozvane prosečne korisnike kojima će biti dovoljno da prošetaju duž staza nekoliko kilometara i vrate se u mesto odakle su krenuli, bez ambicija da savladaju kompletnu stazu. Zbog toga su zone napravljene više kao celine susednih mesta koje se mogu obići u jednom danu bez nekog velikog napora “običnih” turista. Manje je vođeno računa o “fanaticima” koji ionako sami sebi svakodnevno postavljaju nove granice i koji će ove staze savladavati na svoj način, praveći sopstvene itinerere, koristeći iskustvo koje imaju.
Zbog toga je mreža staza podeljena na šest zona.